HTML je skraćenica od HyperText Markup Language. Predstavlja opisni jezik pomoću koga se kreiraju web stranice, odnosno uredjuju elementi web stranica. Često se pogrešno naziva programskim jezikom, ali on to definitivno nije, već služi da njegove oznake browser-i prepoznaju i interpretiraju na odgovarajući - željeni način.

HTML je prešao dug put od 1990. godine, kada je kreiran od strane Tim Berners Li-a, tada zaposlenog u CERN-u. U to vreme je razvijen i prvi web browser, a HTML kod je omogućio lakšu saradnju na projektima na velikoj udaljenosti. Uz njegovu pomoć, tekst (prost kod) se prenosi od izvora do primaoca i interpretira na odgovarajući način. Bez njega, browser bi prikazao gomilu neformatiranog testa, bez novog reda za naslove i paragrafe i tome slično... Složićete se da takav tekst nije lako čitati...

Ovaj opisni jezik se zasniva na dva bitna pravila. Prvo bi bilo da jedan element (tag) može obuhvatiti neograničeni broj drugih tagova, ali se svi tagovi moraju završiti u okviru taga u kome su započeti, što bi zapravo značilo da nema ukrštanja zatvarajućih tagova. Drugo pravilo, koje proizilazi iz prvog, je da svaki početni tag mora imati i svoj završni tag. Da ne bi sve bilo tako prosto, pobrinuli su se samozatvarajući tagovi koji su izuzetak od drugog pravila. Radi se o tagovima koji počinju i završavaju se istovremeno, kao npr. BR tag .

Čisto da bi se stvari zakompikovale još malo, na početnim tagovima elemenata mogu se pojaviti atributi koji sadrže dodatne informacija. Iako na prvi pogled mogu izgledati da su stvoreni da zbune početnike, namena im je zapravo da u mnogome olakšaju izradu web stranica. Sastoje se iz dva dela: imena atributa i vrednosti atributa. Imena atributa se, kako je već navedeno, pišu na početnom tagu i odvojeni su razmakom od naziva taga (oznake tipa taga). Imena atributa nisu proizvoljna, već su unapred definisana, pišu se malim slovima i nakon imena stavlja se znak jednakosti, nakon čega se pod navodnicima unosi vrednost imenovanog atributa. Razmaci nisu dozvoljeni u konstrukciji atributa. Primer:

Novina u HTML-u verzije 5 je da se imena atributa mogu pisati i velikim slovima, kao i da vrednost atributa ne mora biti pod navodnicima, ali se ovakav način ne preporučuje jer lakše dovodi do grešaka.

HTML dokument je validan samo ukoliko u njemu nema grešaka. Karakteristika browsera je da (u čemu su novije verzije istih jako uspešne), iako u HTML-u postoji greška, može da prepozna grešku i da je ispravi, te da stranicu prikaže na željeni način. Kako ovo neće uvek biti slučaj, a i kako bi dokument zaista bio u potpunosti validan, preporučuje se korišćenje validatora na sajtu W3C (http://validator.w3.org/). Validaciju je moguće izvršti direktnim unosom URL-a našeg sajta, upload-om fajla ili direktnim unosom (kopiranjem) HTML koda.

META TAGOVI

Došli smo i do jako bitnog dela, do META tagova, koji ne služe direktno da omoguće browser-u da prepozna elemente i prikaže ih. Dobar primer je meta tag za UTF-8 koji ukazuje browser-u na tip encoding-a, kako bi mogao da prikaže specifične karaktera jezika koji je korišćen u izradi fajla. Preporuka je da se uvek postavi upravo navedeni tag, jer on podržava skoro sve svetski aktivne i priznate jezike, pa samim tim i karaktere našeg pisma kao što su Č, Ć, Ž i ostale.

Kada su u pitanju META tagovi, potrebno je napomenuti da se oni navode u HEAD delu dokumenta. U ranijem periodu su bili jako značajni za Search engine optimization, jer su omogućavali visoko pozicioniranje u alatima za pretragu. Zbog zloupotreba, nekada jako značajan metatag KEYWORDS je gotovo u potpunosti izgubio na značaju, a Google sada koristi druge algoritme za rangiranje postojećih web stranica koji odgovaraju zadatim parametrima pretrage.

Nepravedno je u ovom tesktu zapostavljen TITLE tag, koji je iako je u HEAD delu dokumenta, jedini vidljiv na stranici (naziv TAB-a u browseru), a nalazi se u head delu iako zapravo nije metatag. Prema većini mišljenja, upravo u ovom tagu treba navesti precizne informacije o web prezentaciji, razuman i kratak naslov uz pokušaj navodjenja reči za koje se pretpostavlja da će biti korišćenje u pretrazi kako bi se pronašao upravo taj sajt.

Description meta tag se koristi kako bi nosio glavni opis sadržaja naše strane. Manje zastupljeni pretraživači još uvek koriste ovaj tag, ali ozbiljniji "igrači" poput Googla uglavnom više ne, jer kreiraju sami svoj opis sajta. Za ovaj tag je važno napomenuti da ne treba preterivati sa unosom reči koje ne predstavjaju sajt, odnosno sadržaj, a ovo važi i za ostale meta tagove. Razlog je taj da će Google, ukoliko prepozna namerni pokušaj boljeg rangiranja sajta, penalizovati Vaš sajt i dobićete kontra efekat, a može se i desiti da Vaš sajt bude izbačen iz indeksa.

Revisit-after je meta tag koji se koristi da bi označio koliko često se unose izmene na sajtu, kako bi ponovo bio posećen i indeksiran od strane pretraživača. Jako je koristan za sajtove koji često menjaju svoj sadržaj.

Postoji još meta tagova koji se koristi i koji su manje ili više bitni, ali bih ja na kraju napomenuo samo još VIEWPORT tag koji omogućava prilagodjavanje sajta prikazu na mobilnim telefonima. Ovaj tag je veoma dobio na značaju od kako je Google uveo pravilo da u pretrazi izvršenoj na mobilnom telefonu, prikaže samo rezultate sajtova koji su mobile friendly.

Dejan Lukić, Kladovo, Srbija.

HOME